Bio-aktivna jedinjenja crne zove (Funkcionalna hrana)

Prekomerna aktivnost enzima dovodi do poremećaja u funkcionisanju organizma i uzrokuje razvoj neurodegenerativnih bolesti, melanoma i dijabetesa.

Biološki aktivna jedinjenja prisutna u samoniklim biljnim vrstama nosioci su biološke aktivnosti, posebno fenolna jedinjenja, minerali, fitosteroli, terpeni. Jagodičasto voće vrlo je dobar izvor prirodnih molekula koji pokazuju neuroprotektivna, antiinflamatorna, antioksidativna, antidijabetička i antimikrobna svojstva.

Zahvaljujući svojim lekovitim svojstvima, zova je veoma atraktivna za naučna istraživanja.

Upotreba plodova zove je ponekad ograničena zbog prisustva cijanogenih glikozida u ovoj biljnoj vrsti. Međutim, zreli plodovi zove su sigurni za konzumaciju i preradu, zbog činjenice da sve veći stepen zrelosti plodova dovodi do smanjenja sadržaja ovih jedinjenja u plodu, što ne dovodi do smanjenih toksičnih efekata na telo. Senica i sar. su pokazali da zrelo voće sadrži najmanje cijanogenih glikozida u poređenju sa cvećem i lišćem.

Bobice crne zove korišćena za dobijanje AVA ZOVA suplementa prilikom prve kontrole sveže ubranih bobica sadržale su količinu šećera koja je ukazivala na izuzetan stepen zrelosti,  dok su rezultati analize toksičnih elemenata ukazali su na to da je ispitivana zova rasla u ekološkom području i na nekontaminiranom zemljištu.

Ovakva analiza rezultirala je dobijanjem sertifikara o organskom poreklu sirovine.

Polifenoli, karotenoidi i peptidi najviše su proučavana bioaktivna jedinjenja i spadaju u grupu komponenata sa odličnim potencijalom kao funkcionalni sastojci hrane sa izuzetnim benefitima na zdravlje.

Procena sadržaja makro i elemenata u tragovima posebno je važna u slučaju Fe i K pošto su ovi elementi značajni faktori u prevenciji različitih bolesti.

Pored fenolnih kiselina, u soku od zove identifikovano je šest flavonoidnih jedinjenja. Dominantni flavonoidi bili su kvercetin-3-O-heksozid, kvercetin i rutin.

Ovi bioflavonoidi štite moždane ćelije od oksidativnog stresa, koji oštećuje tkivo i dovodi do Alchajmerove i drugih neuroloških poremećaja.

3 razloga zbog kojih je crna zova ključni saveznik u borbi za jak imunitet

Antioksidativna aktivnost

Antiradikalna aktivnost sokova dobijenog iz jagodičastog voća ima složen mehanizam zbog različitih interakcija antioksidanata i sposobnosti heliranja metala.

Sok od zove ima izuzetno jaku antioksidativnu aktivnost, prema svim primenjenim testovima. U ovoj studiji po prvi put je ispitana sposobnost uklanjanja radikala cNO radi soka od zove. Na osnovu postignute vrednosti, koja je bila vrlo visoka, dokazano je da je analizirani sok predstavlja snažno sredstvo u procesu čišćenja radikala cNO.

Reaktivne azotne vrste (RNS), kao endogeni intermedijeri koji se kontinuirano javljaju u živim ćelijama, igraju bitnu ulogu u regulaciji fizioloških procesa, zbog čega su različite biološke aktivnosti cNO uslovljene njegovim radikalnim karakterom. Sok od zove takođe je postigao snažan ukupni antioksidativni potencijal, kao i potencijal heliranja metala. U poređenju sa sokom od borovnice, sok od zove pokazao je jači potencijal smanjenja ovih vrednosti.

Veoma dobra sposobnost crne zove kod helacije metalnih jona verovatno je uslovljena fitohemijskim (polifenolskim) sastavom.

Ispitivanje koje je sprovela grupa istraživača ukazuje na sposobnost soka od bobica crne zove da inhibira peroksidaciju lipida, odnosno da spreči oštećenje ćelijskih membrana izazvanih slobodnim radikalima.

Na ovaj način se podrazumeva da sok od bobica crne zove, kao potencijalno novi funkcionalni proizvod, mogu smanjiti rizik od razvoja različitih bolesti savremenog društva izazvanih oksidativnim stresom.

Enzimska inhibitorna aktivnost soka od zove

Enzimi predstavljaju dragocene farmaceutske ciljeve za kontrolu globalnih zdravstvenih problema. Razvoj Alchajmerove bolesti povezan je sa izmenjenom enzimskom aktivnošću, acetilholinesterazom (AChE) i butirilholinesteraze (BChE). Ovi enzimi igraju ulogu u regulaciji nivoa neurotransmitera acetilholina (ACh) na sinaptičkoj praznini. S tim u vezi, inhibiranje prekomerne aktivnosti ovih enzima je dragocen terapeutski način ublažavanja Alchajmerovih simptoma.

Dobijeni rezultati pokazuju da sok od zove dobro inhibira AChE i BChE. Prethodne studije su otkrile da se fenolne kiseline ili molekuli sa fenolnim prstenom i hidrofobnim ostacima u njihovoj strukturi smatraju potencijalnim inhibitorima AChE i BChE. Fenolne kiseline identifikovane u soku od zove značajno doprinose ostvarenoj aktivnosti.

Tirozinaza je ključni enzim u sintezi melanina i nekih drugih pigmenata. Povećana koncentracija ovog enzima u telu može dovesti do melanoma. Zbog toga inhibicija tirozinaze može biti veoma važna za kontrolu različitih oblika poremećaja kože, posebno poremećaja pigmentacije. Otuda je nametnuta potreba za pronalaženjem i izolovanjem prirodnih inhibitora ovog enzima.

Inhibitorna snaga soka od zove takođe je ispitana na enzimu tirozinazi. Analize su pokazale da je ispitivani sok bio vrlo moćan inhibitor tirozinaze. Antitirozinazni potencijal ispitivanog soka mogao bi se objasniti izuzetno bogatim fitohemijskim sastavom.

Najrasprostranjenija jedinjenja, kao što su protokatehuinska kiselina, kvercetin, kvercetin-3-O-heksozid, hlorogena kiselina i rutin mogu doprineti snažnom antitirosinaznom potencijalu soka od zove.

Naime, flavanoni i flavanonoli imaju sposobnost da reverzibilno i konkurentno inhibiraju tirozinazu. Flavanoni su bakarni helatori koji poremećaju strukturu tirozinaze hidrofobnim interakcijama i heliraju bakarni jon, koordinirajući sa 3 ostatka histidina (HIS61, HIS85 i HIS259). Dakle, može se zaključiti da bi jedinjenja sa flavonoidnom strukturom, detektovana u soku od zove, mogla da utiču na helaciju bakarnih jona i tako smanje prekomernu aktivnost tirozinaze, što dalje smanjuje mogućnost razvoja različitih bolesti.

α-amilaza i α-glukozidaza su enzimi koji učestvuju u metabolizmu ugljenih hidrata, a prekomerna aktivnost ovih enzima dovodi do akumulacije glukoze u krvi, što je početni korak u razvoju dijabetesa, jedne od najrasprostranjenijih bolesti modernog društva. Inhibicija α-amilaze i α-glukozidaze smatra se efikasnim načinom kontrole nivoa glukoze u krvi kod pacijenata sa dijabetesom.

 

Referenca: Milena Vujanović i sar. (2020) Elderberry (Sambucus nigra L.) juice as a novel functional product rich in health-promoting compounds, Faculty of Technology, University of Novi Sad

Na koji način crna zova povoljno utiče kod sprečavanje kardiovaskularnih bolesti?

Rezultati mnogih studija ukazuju na blagotvorne efekte komponenti iz crne zove na krvni pritisak, smanjenje oksidativnog stresa, povećanje aktivnosti antioksidativnih enzima u krvnoj plazmi, uključujući glutation (GSH), i smanjenje nivoa mokraćne kiseline (UA).

Povišeni nivo UA povezan je sa glutationom (GSH), a smanjenje hipertenzije na nivou mokraćne kiseline (UA) praćeno naprednim vaskularnim promenama (Perlstein i sar., 2006; Takaiama, Kavamoto, Kusunoki, Abe i Onji, 2012). Pozitivan aspekt aktivnosti mokraćne kiseline povezan je sa antioksidativnom aktivnošću koja se pokazuje u dovoljno visokoj koncentraciji. Mokraćna kiselina ima sposobnost da uklanja ROS (reaktivna vrsta kiseonika) i helatira prelazni metal poput Cu i Fe, što je čini važnim jedinjenjem za žive organizme (Li, 2011).

Rezultati Morosanu i sar. (2011) ukazuju na veće vrednosti ukupne antioksidativne aktivnosti (TAA) i povoljniji lipidni profil u serumu hipertenzivnih pacova hranjenih hranom koja sadrži polifenole iz zove. Potvrđen je pad ukupnog sadržaja holesterola i triacilglicerola, kao i LDL lipoproteina i malonskog dialdehida (Ogino i Vang, 2007).

Zaštitni efekat polifenola prema tokoferolima tokom oksidacije Cu2 ⁺ – katalizovanog LDL-a u prisustvu ekstrakta crne zove pokazali su Abuja, Murković i Pfannhauser (1998).

Histološki pregled bubrega i srčanog mišića pacova kojima je primenjen primerak crne zove dokazao je njegovo zaštitno dejstvo (Ciocoiu i sar., 2010; Moros¸anu i sar., 2011).

Jedan od mehanizama odgovornih za zaštitni efekat zove protiv vaskularnih bolesti je sposobnost polifenola da prodru u endotelne ćelije.

Inkubacija endotelnih ćelija u prisustvu polifenola rezultirala je njegovom pojavom u ćelijskim strukturama (Ioudim, Martin i Joseph, 2000). Uprkos njihovoj uporedivoj količini u početnim ekstraktima, antocijani korišćeni u studijama u različitoj meri su prodrli u endotelne ćelije sa strukturno vezanim polifenolima, koji su međutim imali znatno duži životni vek kada su bili izloženi delovanju ROS-a u obliku H₂O₂.

 

Kako crna zova pomaže u sprečavanju razvoja virusnih infekcija i prehlada?

Rezultati mnogih studija ukazuju na blagotvorno dejstvo konzumiranja preparata od zove (Sambucus nigra). Njihov antioksidativni i zaštitni potencijal utvrđen je kod respiratornih bolesti, prehlade, kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i gojaznosti. Pored pomenutog, potvrđen je značajan uticaj na imuni sistem, antivirusno, antibakterijsko i antifungalno delovanje.

Zova je poznata biljka koja pomaže u lečenju gripa i prehlade, pokazujući antivirusno i antibakterijsko delovanje (Kong, 2009). Ekstrakti bobica koriste se prvenstveno kao antivirusni agensi kod prehlade, gripa i infekcije Herpes virusom. Istraživanje pokazuje da Sambucus nigra poseduje imuno-modulirajuća i antioksidativna svojstva. Sastav jagodičastog voća uključuje flavonoide kvercetin i rutin, antocijane identifikovane kao cijanidin-3-glukozid i cijanidin-3-sambubiozid, protein hemaglutinina Sambucus nigra aglutinin III (SNA-III), cijanogeni glikozidi uključujući sambunigrin, viburnsku kiselinu i vitamin A i C (Mario Roxas and Julie Jurenka 2007.).

Mehanizam antivirusne aktivnosti analiziranih polifenolnih jedinjenja zasnovan je na direktnom vezivanju za virus H1N1, što je rezultiralo sprečavanjem prodiranja virusa u ćelije, inhibiranjem infekcije in vitro. Takođe su sprovedene studije o antivirusnoj aktivnosti protiv virusa H1N1 i citotoksičnosti koncentrata soka od crne zove uz upotrebu ćelija MDCK (Kinoshita, Haiashi Kataiama, Haiashi i Obata, 2012).

Kravitz i saradnici (2011) proučavali su antibakterijske i antivirusne aktivnosti komercijalnih proizvoda ekstrakta zove i utvrdili inhibiciju širenja virusa gripa A i B.

Koncentrat soka od zove stimulisao je sistemski i lokalni imunološki odgovor. Otkriveno je da je najaktivnija frakcija bila visoka molekularna frakcija (HM), a najveću inhibiciju replikacije virusa i stimulaciju za proizvodnju antitela prouzrokovala je frakcija HM II, koja se sastojala uglavnom od kiselih polisaharida.

Fenolna jedinjenja u obliku flavonoida prisutna u ekstraktu zove takođe su pokazala sposobnost blokiranja prodiranja i infekcije GHOST ćelija virusom HIV-1 (Fink, Roschek i Alberte, 2009).

Takođe je demonstrirana antibakterijska aktivnost ekstrakta u odnosu na gram pozitivne Streptococcus piogenes, Streptococcus grupu G i Streptococcus grupu C i gram negativne bakterije Branhamella catarrhalis koje uzrokuju česte infekcije gornjih disajnih puteva (Kravitz i saradnici., 2011). Sve analizirane koncentracije ekstrakta pokazale su inhibitorni efekat na rast bakterija, u rasponu od 70 do 99%.